Listopadno drvo visoko do 50 m.Kora u mladosti glatka,kasnije uzdužno puca.Listovi više-manje grupisani ka vrhu grančice,liska objajasta ili objajasto-duguljasta.Muške cvasti sakuoljene u rese dugačke 2-5 cm.Ženski cvetovi pojedinačni ili u grupama do 5,razređeno raspoređeni na dugačkoj dršci.Zajednička peteljka nosi 1-3/5/ plodova,žir. Kupola poluloptasta,sa crepasto raspoređenim ljuspama.Cveta IV-V,plodonosi IX-X.
Stanište: najčešće gradi šume na pvremeno plavljenim terenima,pre svega pored reka u nizijama.

TVRDI LIŠĆARI

U našoj zemlji od prirode raste desetak vrsta hrastova iz bogatog roda QUERCUS , koji broji oko 450 vrsta listopadnog i zimzelenog drveća i žbunja rasprostranjenog na severnoj polulopti. U Evropi se hrastove šume prostiru od mediteranske makije do južne Skandinavije. Kod nas se hrastovi javljaju u svim tipovima šuma od krajnjeg severa zemlje do krajnjeg juga.

Narodni nazivi za hrastove u našem jeziku su jako različiti tako da se na primre, kitnjak u nekim krajevima naziva beljik ili bjelovica, dok se taj isti hrast u drugom kraju naziva crni hrast ili crnika. U šumama Srbije sreću se sledeći hrastovi: LUŽNJAK,dub, grm, beljik, lužnjak(Quercus robur ); CER, cerić, ranj(Quercus cerris );SLADUN, slatka granica, krupna granica, graničevina, lopuša, granik, blagun, (Quercus farnetto ); KITNJAK, gorun, brdnjak, beljik, ljutik, crni hrast, bjelohrast, belj, beli blagun (Quercus petraea); MEDUNAC, sitna granica, kakrik, magaričar tvrda hrastovina (Quercus pubescens ); ČESVINA, zimzeleni hrast, prnar, česmina, crnika(Quercus ilexr ); STEPSKI LUŽNJAK, (Quercus pedunculiflora ); KRUPNOLISNI MEDUNAC, (Quercus virgiliana ); i još nekoliko taksona nedovoljno ispitanih na nivou tipične vrste.

Lužnjak i kitnjak su izrazito polimorfne vrste, širokog areala i velike adaptivnosi. Zapaženi su spontani hibridi između lužnjaka i kitnjaka, medunca i kitnjaka, medunca i sladuna. Cer i medunac su takođe polimorfne vrste.

Najznačajniji hrast naših šuma je bez sumnje lužnjak.To drvo izuzetnih dimenzija (visine do 50 m, obima debla oko 6 m, i starosti do 1200 godina) postalo je prava retkost u našim šumama. Preostale sastojine lužnjaka u Sremu, u dolini Morave i njenih pritoka i u dolini Timoka su dragoceni šumski resursi.

U SRPGP se nalati u šumama „Karapandže” kod Bačkog Monoštora.

Plod hrasta je žir, jestiv za životinje, dok se za ljudsku ishranu koristi prerađeni skrob kao aditiv hrani. Žir je zreo krajem septembra i oktobra. U jednom kilogramu ima oko 275 komada žira lužnjaka, oko 350 komada žira kitnjaka, dok medunca ima oko 400 komada.Žir cera je najkrupniji , u jednom kilogramu ima oko 250 komada žira. Klijavost žira traje oko šest meseci.

Hrastovina ima veliku tehničku vrednost. Spada u najbolje drvo za građevinarstvo, za brodogradnju, furnir, parket, za rudničko drvo, za železničke pragove, ogrevno drvo i drugo. Kora mladih stabala i granja upotrebljava se za dobijanje tanina za štavila. Šišarke hrasta se koriste kao bojadiseri i za štavila.

Od stranih vrsta hrastova kod nas je u kulturi raširen AMERIČKI CRVENI HRAST (Quercus rubra ) koji se kao brzorastuća vrsta koristi u mešovitim kulturama zaštitnih pojaseva i u hortikulturnim zasadima. Tehnička svojstva drveta su mu stabilnija od domaće hrastovine.

I danas službena farmakologija daje značajno mesto taninima iz kore, lista i žira hrasta. U narodnoj medicini upotrebljava se osušena i istucana kora i lišće hrasta kao obloga za zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja na koži. Čaj od suve kore i lišča primenjuje se kod krvarenja čira u stomaku, protiv dijareje i proliva, kod proširenih vena i za ispiranje usta kod krvarenja desni. Hrastov žir sadrži oko 40 procenata skroba, masno ulje, belančevine i šećer.oporost i gorčina iz žira se odstranjuje kuvanjem u slanoj vodi