Fauna dnevnih leptira Srbije je izuzetno bogata, nju sačinjavaju 192 opisane vrste, što Srbiju uvršćuje među najbogatije zemlje Evrope ovom grupom insekata. U faunu dnevnih leptira Vojvodine do sada je utvrđeno 119 vrsta, što takođe predstavlja veliko bogatstvo. Primera radi, u fauni dnevnih leptira Engleske susrećemo samo 65 vrsta.
Među dnevnim leptirima Gornjeg Podunavlja 32 vrste su od interesa za zaštitu. Među njima 3 vrste su okvalifikovane kao ugrožene, 19 vrsta su u kategoriji ranjenih a 10 vrsta je svrstano u kategoriju retkih.Takođe, zbog niza bioloških osobenosti od 32 navedene vrste 3 je stavljeno na Crvenu listu, i to: Thecla betulae Linnaeus (fam. Lycaenidae), Apatura metis Freyer, i Euphydryas maturna Linnaeus (fam. Nymphalidae).
Od ove tri vrste posebnu pažnju zaslužuje Apatura metis Freyer. Areal vrste se proteže od Panonske nizije do severne Kine i Japana a u Srbiji je vrsta rasprostranjena u Vojvodini, uz obale većih reka.
Od posebnog interesa (faunističkog, ekološkog, ekonomskog i estetskog) su vrste iz reda Odonata - vilinih konjica. Ove vrste nalaze izuzetno povoljne uslove za razvoj i opstanak upravo na staništima kakvih ima u Gornjem Podunavlju. Larve ovih vrsta su karnivorne i hrane se insektima i drugim sitnim životinjama u vodi. Pripadaju grupi izrazitih predatora larava komaraca što ih čini veoma važnim i regulaciji broja ovih vrsta, posebno kada je reč o području koje će imati i turističko-rekreativni značaj. S druge strane, vilini konjici privlače pažnju skladnošću u letu i izuzetno lepom obojenošću, što ih pored leptira, čini veoma atraktivnim.
Pored leptira, po broju jedinki i vrsta treba izdvojiti i predstavnike redova Diptera i Coleoptera. Iz reda Diptera - dvokrilci, pored već pomenutih komaraca (Culicidae) sreću se i vrste velikog broja drugih familija. Većinom su to dnevni insekti malih dimenzija, mekog tela, ređe su krupni i snažnog robusnog izgleda (manje atraktivni insekti). Samo neke od njih su načinom leta (lebde u vazduhu) i obojenošću veoma upadljive (Syrphidae - osolike muve). Međutim, ova grupa insekata ima niz karakteristika važnih za jedan stabilan ekosistem. Hraneći se nektarom i polenom dvokrilci pripadaju grupi značajnih oprašivača različitih biljnih vrsta; neke se hrane organskim materijama u raspadanju, neke biljkama, dok su larve drugih vrsta predatori “štetnih” insekata. Nesumnjivo, od značaja je pomenuti i znatan broj vrsta Diptera koje sišu krv životinja i čoveka i poznate su kao prenosioci različitih teških obolenja, te ih ne treba prenebregnuti.
Među tvrdokrilcima (Coleoptera), ima predstavnika iz familija Carabidae, Coccinellidae, Dytiscidae i mnogih drugih. Poznate su kao vrstama najbrojniji životinjski red (300 000 vrsta), što nesumnjivo ukazuje na njihov značaj u prirodi. Među njima se sreću grabljivci, biljojedi, saprofagi i nekrofagi, a ima ih u zemljištu, na zemljištu i u vodi. Pored ekonomskog značaja, ove vrste su atraktivnog izgleda (veličina, građa, boja) i upotpunjavaju sliku jednog prirodnog sistema.
Značajno mesto u entomofauni Gornjeg Podunavlja pripada i vrstama iz reda Hymenoptera - opnokrilci. Pored uloge koju imaju u prirodi (oprašivanje, med i mleč, parazitske vrste koje se koriste u biološkoj borbi pritiv štetnika), svojim izgledom (boja tela, dlakavost, brzina leta) takođe predstavljaju atraktivne vrste (bubamare, pčele, ose, mravi i dr.).