Ranije brojna, opada od početka 19.veka. U Britaniji je postala vrlo retka, raste od sredine 1940h, ali još uvek je vrlo retka i neredovita. Nastanjuje velika otvorena polja kukuruza i trave te travnjake deteline, drži se dobro skrivena u raslinju. Daleka selica, stiže u maju i odleće u oktobru. Mnogo manja od ostalih kokoški: veličinom jedva 1/3 odraslog pileta trčke. Nema rđavo-crvenog na repu. Isprano smeđa sa svetlijim prugama na leđima i sa strane. Ad. mužjak ima crno grlo, za razliku od ženke. Veličinom i izgledom liči trkuši (vidi dole). Teško ju je naterati da poleti (i retko se pruža prilika, jer uglavnom živi na usevima). Leti nisko i uočljivo sporo, zgrbljena s uvučenom glavom, izgleda okruglih leđa. Krila su iznenađujuće duga i uska (srazmerno), drži ih savijena za vrlo brzih, plitkih zamaha. Klizanja između nizova zamaha krilima su skoro zanemariva. U letu ne podseća na malu trčku već više na šljuku, iako na ravno i sporo leteću. Skreće pažnju na sebe uglavnom zovom, daleko čujnim, trosilabičkim zviždukom kao kapajuća voda "KWIC, kwic-ic", koji se uporno ponavlja (ali pazite na zamenu s pozivom u pomoć pozviždača šibičara "kyoi yoio-yoi" koji se često čuje u noćima ranog leta). Može se čuti dobrim delom leta (jun-jul), i danju i noću, ali većinom u sumrak.
D 16-18cm.