Široko rasprostranjena vrsta, nastanjuje pet kontinenata. Gnezdi kolonijalno. Podvrsta carbo gnezdi duž severnog Atlantika i obale Murmana, na stenovitim otocima i izbočinama hridi (izuzetno na drveću). Podvrsta sinensis gnezdi u srednjoj i južnoj Europi (uključujući Holandiju, Dansku i Švedsku) na drveću, često uz slatku vodu i u društvo s čapljama. Drveće umire od njihovog izmeta. U Britaniji uglavnom morska ptica, ali izbjegava teško more, više voli plitke obalne vode i estuarije, takođe posećuje akumulaciona jezera, reke itd. Velik, taman i nalik gmizavcu. U proljeće ima belo na bradi i obrazima, belu pegu na goljenici i (kratko vreme) belkasto poprskan zadnjii deo glave, raznih veličina. Kod sinensis je ovo perje rasprostranjenije te veći dio glave i vrata u rano proleće izgleda beo. U jesen i zimi skoro sasvim taman; blago belkasta brada. Juv. i imm. su smeđe-crni, ali imaju belkast trbuh, uz retke izuztke (atlantski juv vranac huholjac: smeđi trbuh). Sasvim tamnu pticu je teško razlikovati od vranca huholjca, ali kljun je teži, glava veća s ravnijim temenom i uglom na zatiljku. Pliva duboko s uzdignutim vratom, zaranja s malim poskokom ili elegantnim naklonom. Odmara na stenovitoj obali, peščanoj plaži (često više u jednom redu, kao flaše), gomilama, plutačama itd. u uspravnoj pozi, često s tipično raširenim krilima. Leti sa zamasima krila sličnim guščijim, povremeno prekinutim kratkim klizanjem. Obično leti nekoliko metara nad morem (vidi vranac huholjac). Velika jata lete u vijugavim skupinama. Preleće kopno u visokom letu, tokom kog i kruži. Duboki guturalni glasovi na gnezdu, inače tih.
D 80-100cm, RK 130-160cm